Ako želite malo da čujete zvukove stare nam dobre JUGOSLAVIJE onda je ovo pravo mesto za vas

FORUM NACRTNE GEOMETRIJE

FORUM NACRTNE GEOMETRIJE
Све што вам треба на овом блогу размењујте између себе на овом форуму - Exchange your homework on this forum

Lepo i zgodno imanje u SOKOBANJI, moguća gradnja, na prodaju. Moguć svaki dogovor.

5.5.09

KUPA - KONUS - STOŽEC geometrijsko telo




Kupa (ili konus) je geometrijsko telo. Može se definisati kao geometrijsko mesto tačaka koje čini sve duži između elipse, koja se nalazi u jednoj ravni, i tačke, koja se nalazi izvan te ravni. Ova elipsa se još naziva baza kupe, a tačka njeno teme.

Druga definicija kupe bi bila da se ona dobija kada neka prava koja prolazi kroz jednu stalnu tačku klizi po kakvoj krivoj (otvorenoj ili zatvorenoj).

Prava koja prolazi kroz teme i centar baze kupe se naziva njenom osom. Ukoliko je ova prava i normalna na bazu kupe, kupa se naziva pravom. U suprotnom se radi o kosoj kupi.

Rastojanje između temena kupe, i njegove projekcije na ravan baze kupe se naziva visinom kupe.

Svaka duž koja spaja teme i neku od ivičnih tačaka baze se naziva izvodnicom kupe. Kod prave kupe sve izvodnice imaju jednaku dužinu dok kod kose kupe postoje najviše dve izvodnice sa istom dužinom.

Površina kupe

Površina kupe se uvek računa kao zbir površina njenog omotača i njene baze. Omotač kupe je skup svih duži koje spajaju teme kupe sa ivicom osnovice kupe. U slučaju da je baza krug, njegova ivica bi bila kružnica.

Površina prave kružne Kupe

Razmotavanjem omotača prave kupe se može ustanoviti da se radi o odsečku kruga, koji za poluprečnik ima dužinu s izvodnice kupe. Pokriveni ugao se prema punom krugu (tj. ) odnosi kao obim baze kupe prema obimu kruga sa poluprečnikom s, što bi dalo sledeći izraz:

S_o = s^2 \pi \cdot \frac{2\pi r}{2\pi s} = s^2 \pi \cdot \frac{r}{s} = rs\pi

Površina baze je površina kruga poluprečnika r, što iznosi Sb = r²π. Zbir ove dve vrednosti daje površinu kupe:

S = So + Sb = rsπ + r2π = rπ(s + r)

Zapremina kupe

Zapremina kupe se uvek može predstaviti kao trećina proizvoda površine njene baze sa rastojanjem temena od ravni u kome se nalazi baza. Ovo rastojanje se još zove i visina kupe.

V = \frac{1}{3}P_b h

Primer može biti kružna kupa kod koje je Pb = r²π. Iz prethodnog izraza sledi da je zapremina ove kupe:

V = \frac{1}{3} P_b h = \frac{1}{3} r^2\pi h

Zapremina kose i prave eliptične kupe se razlikuje samo u bazi.


Nastavio bih i o presecima kupe. Postoje tri preseka kupe a to su
- - presek po elipsi (kad ravan seče sve izvodnice kupe)
- - presek po paraboli (kad je ravan paralelna sa jednom izvodnicom kupe)
- - presek po hiperboli (kad je ravan paralelna sa dve izvodnice kupe)

Po vrstama delimo ih na PRAVE ili KOSE a prema tome da li im je osovina pod pravim ili nekim drugim uglom u odnosu na bazis.
Postoji i podela na OBIČNE i ZARUBLJENE.

Evo još definicija.
Kupa – Kupa je geometrijsko telo ograniceno jednim delom obrtne konusne povrsi I krugom.
Krug je osnova kupe.
Omotac kupe je deo konusne povrsi, a vrh konusne povrsi je ujedno I vrh kupe.
Normalna duz na osnovu, cije su krajnje tacke vrh kupe I centar osnove, naziva se visina H.
Odsecak izvodnice konusne povrsi od vrha S do osnove kupe naziva se izvodnica kupe. Takodje izvodnicom cemo nazivati I duzinu tog odsecka.
Sve izvodnice prave kupe su jednake.
Ako ortogonalna projekcija vrha kupe na ravan njene osnove ne pada u centar njene osnove onda je to kosa kupa.
Povrsina kupe jednaka je zbiru povrsina osnove I omotaca.
Zapremina kupe jednaka je trecini proizvoda povrsine osnove I visine.

2 comments: